Majstorović posle OI: Daću sve od sebe da zaigram za reprezentaciju i u Parizu!

0
(FOTO: FIBA3x3)

Olimpijske igre su se približile kraju, mada su za ljubitelje basketa 3×3 odavno gotove. Kada se sve sabere i oduzme, razloga za slavlje je bilo, iako možda nije baš sve išlo po planu.

Basketaši Srbije osvojili su bronzanu medalju, iako im je ona zlatna bila unapred „pripisana“. Ipak, ne bude baš uvek sve onako kako smo isplanirali i želeli.

O pripremama za Olimpijske igre, utakmicama u Tokiju, podršci Japanaca, osećanjima pre i nakon, sada već čuvenog, polufinala, kao i o utiscima iz olimpijskog sela, razgovarali smo sa Dejanom Majstorovićem.

Olimpijske igre

Kako Srbija broji nekolicinu sjajnih basketaša, mnoge je zanimalo ko će to predstavljati našu zemlju na Olimpijskim igrama i kako će izgledati selekcija.

Pripreme su trajale dva i po meseca, na njima se našlo osmorica igrača, mada ako pitate njih – pripreme su trajale godinama, a ne nekoliko meseci, jer od kako je basket 3×3 proglašen olimpijskim sportom – cilj se znao, a to je bila medalja.

-Pripreme su bile sjajne, ne mogu da kažem da su bile teške, ali jako smo se dobro spremali, sjajan basket se igrao na treninzima, i jedan na jedan i tri na tri. Bilo je osam naših igrača na priprema, a svi smo mi među 15 najboljih na svetu, tako da je konkurencija bila izuzetno jaka. Sastav tima smo saznali pred put u Japan, odnosno u Karatsu, možda pet ili šest dana ranije – kaže Majstorović i dodaje:

basketaši srbije-3x3-reprezentacija-olimpijske igre-vatromet
Vatromet u Japanu (FOTO: Dejan Majstorović/Instagram)

-Imali smo nekoliko pripremnih turnira, igrali smo u Holandiji, Francuskoj, Novom Sadu, igrali smo i dva turnira u Beogradu, kao i u Splitu. Sve je izgledalo super, bili smo dominantni na tim turnirima, u kojem god sastavu da smo igrali – kaže Majstorović.

Prethodnih godina sastav reprezentacije bio je ustaljen i uglavnom su tu bili igrači Novog Sada. Međutim 2018. godine smo imali priliku da u reprezentaciji vidimo Stefana Stojačića, a nakon toga i Mihaila Vasića, te Danila Mijatovića.

Ipak, mesto u nacionalnom timu nikome nije bilo zagarantovano. Svi su morali da ga zasluže.

-Mislim da nikome ništa nije bio zagarantovano. Ja sam u svojoj glavi ovako postavio situaciju: nas osmorica ide na pripreme, svi se borimo za reprezentaciju, idem da dam 500 odsto sebe i da se izborim da igram na Olimpijskim igrama. Mislim da to mesto jesam zaslužio svojim igrama, svojim odnosom prema treninzima i timu. Ali, niko nije imao zagarantovano mesto u timu – ističe Majstorović.

Nekoliko danapre početka Olimpijskih igara, Majstorović, Aleksandar Ratkov, Mihailo Vasić i treneri Danilo Lukić i Marko Ždero otputovali su u Karatsu na pripremni deo, ali bez Dušana Buluta.

Ipak, sa njima su bili Marko Savić i Stefan Kojić, koji su trenirali svakog dana i igrali na turniru. Iako su znali da se neće naći u olimpijskom selu – dali su sve od sebe da svojim saigračima pomognu da se što bolje pripreme za pohod na medalju.

-Verujem da je njima bilo jako teško što idu tamo, a ne ulaze u selo i za to im svaka čast, jer su na sjajan način odradili pripreme, mnogo su nam pomogli, trenirali su sa nama sve vreme, trenirali su kao da idu u selo.

(FOTO: FIBA3x3)

Ono što je bilo zanimljivo jeste što je naš tim u Japanu imao veliku podršku domaćeg stanovništva, a ta ljubav datira još od igara Novog Sada.

-Mi kao Novi Sad , mislm da nikada nismo izgubili turnir u Japanu. Igrali smo i 2014. godine, pa u Ucunomiji 2016. ili 2017. i 2019. godine… Dobili smo simpatije domaće publike, kasnije su nas čekali natpisi sa našim imenima i slično. Tako je bilo i sada u Karatsuu, dočekala nas je naša hrana poput šopske salate, ćevapčića, bifteka i tako dalje. Baš su se potrudili da nam ugode, sjajni su domaćini, bili su jako ljubazni – kaže Majstrović i dodaje:

-Neverovatno su ljubazni i mislim da su prema svima takvi, ali sada su se za nas baš potrudili. Sve je bilo u srpskim zastavama, dobili smo i vatromet, koji smo, doduše, mogli da vidimo samo sa terase, jer nismo mogli da izađemo iz hotela. Bilo je fenomenalno, stvarno su se potrudili da nam obezbede sve što smo želeli.

Basket 3×3 je ove godine debitovao na Olimpijskim igrama, samim tim i naši reprezentativci, koji su imali priliku da upoznaju brojne srpske sportiste i da podele iskustva sa njima. Pa, kako je sve to izgledalo?

-Svi smo morali da nosimo maske non-stop, ali sve ostalo je bilo potpuno normalno, mogli smo da se družimo, pa i sa sportistima iz drugih zemalja. Mi smo se družili u našoj zgradi, nekada smo i ispred zgrade iznosili stolice i lejzibegove, provodili vreme zajedno i puštali muziku. Tako da, atmosfera je bila fenomenalna. Ali, kada je krenulo takmičenje, nismo imali mnogo vremena. Išli smo na ručak, trening, večeru, malo druženja pred spavanje i to je to – kaže Majstorović i dodaje:

-Imali smo i igraonicu, prvih nekoliko dana smo igrali pikado recimo, ali kada je krenulo takmičenje – nismo imali vremena za igrice – kaže Majstorović, a onda se dotakao i drugih srpskih sportista:

-Naravno da je Novak Đoković ostavio najveći utisak, dovoljno je samo da se pojavi. On je jedan od najboljh sportista u istoriji, ne trenutno nego ikada. Svi su bili jako prijatni, oduševljen sam vaterpolistima, recimo. To su momci koji su osvojili mnoga takmičenja i to po nekoliko puta, a i dalje su tu zajedno, niko od njih nije prepotentan, svi su jako fini i ljubazni, pravi su šmekeri. S njima mi je bilo lepo popričati, baš kao i sa košarkašicama i odbojkašicama, ali i svi drugi sportisti su bili tu, stvarno smo bili kao prava porodica. Divno je iskustvo biti sa njima.

(FOTO: FIBA3x3)

Pređimo sada na utakmice našeg tima i dva glavna pitanja, na koja možda i dalje nemamo dogovor – kako i zašto?

-Slabije mo krenuli prvog dana, mučili smo se sa Holandijom, morali smo da preokrećemo, pa smo imali i malo sreće jer su promašili neke šuteve za pobedu. Protiv Poljske smo se isto namučili, ali od tog meča je sve krenulo mnogo bolje. Podigli smo formu i svi smo bili prezadovoljni. Čak smo možda malo i priželjkivali da izgubimo jedan basket, ali naravno da to ne možeš uraditi namerno, naravno da u svakoj utakmici daješ sve od sebe da pobediš. Dobili smo na samopouzdanju, igrali smo izuzetno dobro i bio sam ubeđen da je to – to i da ne možemo da padnemo. Još uvek ne mogu da objasnim šta se desilo u meču sa Rusijom – kaže Majstorović i dodaje:

-Nijedan segment igre nije bio na nivou, nijedan igrač nije bio na nivou… Ne mogu da razumem da oni pogode sve, da mi promašimo sve, pravili smo glupe faulove, skidali su nam loptu… Igrali su mnogo bolje nego mi, zaslužili su finale. Ne znam zašto smo ostali bez energije, pa nijedan naš igrač nikada u životu nije izgubio na takav način, odnosno sa toliko razlike! I kada igramo jako loše, opet jedna lopta odlučuje i zato mi je ovo neverovatno. Svaka čast momcima iz Rusije, ali oni imaju jedan osvojen turnir, a nas četvorica imamo sto osvojenih turnira…

Ne krije Majstorović da je poraz mnogo boleo.

-Mnogo je bolelo posle tog polufinala, molio sam Boga da me neko probudi iz ružnog sna, nisam mogao da verujem šta se dešava, nisam mogao da verujem da nećemo igrati fnale, za koje smo se toliko spremali i za koje sam bio ubeđen da ćemo igrati.

Kao što smo rekli na početku, pripreme su, u stvari, trajale godinama.

-Spremamo se od 2017. godine, od kada smo saznali da će basket biti na Olimpijskim igrama. Osećao sam se kao da mi se ceo svet srušio posle te utakmice, nisam mogao da pričam, nisam znao šta da radim. Posle tog basketa sam dobio mnogo poruka u kojima su ljudi pisali da je bitno da se uzme medalja i da se ona donese kući, da ovo jeste težak poraz, ali da ne smemo da padnemo – priseća se Majstrović i dodaje:

-Meni je to mnogo značilo, malo me je podiglo psihički, nas četvorica smo seli i razgovarali, rekli smo da medalja mora da se osvoji i da kući ne smemo da idemo bez medalje. Rekli smo da ćemo dati sve od sebe, jer da nismo uzeli medalju – ne znam ni da li bih išao kući uopšte. Što kaže Bulut, skakali bismo iz aviona – nasmejao se Majstorović.

Ipak, da imaju šampionski mentalitet – pokazali su u borbi za bronzanu medalju. Nije bilo lako podići se i barem na kratko zaboraviti na poraz, ali uspeli su.

-Izašli smo na teren, pokazali našu igru i osvojili tu bronzu. Ja sam hteo da zaplačem, nisam mogao da verujem da nismo u finalu i da ćemo sada gledati druge finaliste. Bilo mi je teško, ali uzeli smo medalje. Doneti medalju sa Olimpijskih igara je nešto neverovatno i verovatno ćemo to sve mnogo više ceniti za koju godinu. Mi jesmo išli na zlato i to nam je bila jedina opcija, ali to je sport. Videli smo svi da je jedan veliki Novak Đoković ostao bez medalje, a bio sam ubeđen da će se „prošetati“ do nje, isto kao što su drugi ljudi bli ubeđeni da ćemo mi osvojiti zlato. To je sport, svi smo mi živa bića   – ističe Majstorović.

Pritsak od strane medija i javnosti jeste postojao, ali i ranije smo se mnogo puta uverili da se naši basketaši sjajno nose sa pritiskom i ulogom favorita.

-Od mog prvog Svetskog prvenstva, koje sam odigrao 2014. godine kada su me zvali Dušan, Ždero i Savić, u svojoj glavi sam imao samo jednu opciju – da se osvoji zlato, druga opcija nije postojala. Ja sam već tada imao pritisak, iako do tada nisam odigrao nijedan baš veliki turnir u inostrastvu. Mi smo tamo otišli, izgubili smo finale i bio sam razočaran tom srebrnom medaljom. Na svakom takmičenju nam je zlato bilo jedina opcija, tako je bilo i sada na Olimpijskim igrama, ali ne verujem da je to bio neki veći pritisak… Svi su očekivali da ćemo uzeti zlato, ljudi su mi pisali poruke „Idemo po zlato, vi to osvajate“, govorio sam da moramo da usporimo, iako sam i sam bio svestan da mi idemo na zlato i da nećemo biti zadovoljni ni srebrom ni bronzom – kaže Majstorović i dodaje:

-Mediji su pisali o tome da smo favoriti, svi u selu su nas bodrili i govorili da igramo sjajno, bio sam i sam svestan toga i nisam mogao da krijem i da kažem „bitno je da se osvoji bilo koja medalja“, jer se prosto nisam tako osećao. Osećao sam da možemo da osvojimo zlatnu medalju, a ne bilo koju, mi smo oduvek bili takvi i takvi ćemo i ostati. Ide nam Evropsko prvenstvo za mesec dana i tamo idemo da probamo da osvojimo zlatnu medalju – naglašava Majstorović.

(FOTO: FIBA3x3)

Dok se priča o smeni generacije i potencijalnim penzijama, Majstorović ističe da je i dalje željan igre i da će dati sve od sebe da se nađe u reprezentaciji i za naredne Olimpijske igre.

-Iskreno, ja imam želju da igram i na Olimpijskim igrama u Parizu, to mi je želja i cilj, za to ću da treniram već od sutra. Probaću da održavam sebe i svoje telo i da se izborim za mesto u timu i 2024. godine. Ima Srbija mnogo kvalitetnih igrača, tu su sada i Vasić i Ratkov, mislim da tu treba i da ostanu, tu su i Savić, Kojić, Stefan Stojačić, kao i moji saigrači iz Uba – (Marko) Branković, (Strahinja) Stojačić, (Miroslav) Pašajlić, verovatno i oni imaju želju da igraju za reprezentaciju. Videćemo šta će biti, ja i dalje želim da budem tu i daću sve od sebe da zaslužim to mesto – jasan je Majstorović.

Klupska sezona i planovi sa Ubom

Pre samo par meseci, basket svet je doživeo jednu od najznačajnijih promena – Dejan Majstorović i Marko Savić su iz ekipe Novog Sada prešli u Ub. Sada kada su se i ti utisci slegli – vreme je za nove planove.

-Bilo je dosta, došlo je do zasićenja, osvojili smo sve i to po više puta. Osvojili smo čak 21 masters, druga ekipa ima sedam ili osam, tako da je jednostavno bilo dosta. Dušan je planirao Big3 ligu, a sada imamo dva mastersa u septembru, pa je bilo pitanje da li bi uopšte mogao tu da igra, kao i Toma (Tomislav Ivošev), koji ima 5×5 sezonu, jednostavno smo se dogovorili da se raziđemo – kaže Majstorović i dodaje:

-Savić i ja smo se čuli sa momcima iz Uba, njima je značilo da dođemo kod njih i zbog našeg iskustva, ali i zbog bodova koje nas dvojica nosimo, jer smo odmah postali treća ekipa na svetu. Želeli smo da igramo sa njima jer su veoma perspektivni, sjajni su igrači i sjajni momci. Do sada smo igrali dva turnira, u Dohi i Moskvi, nismo uradili ništa posebno za sada, ni Litvaniju nisu odigrali kako treba. Ali, imamo Lozanu i Montreal uskoro i nadam se da ćemo tu da pokažemo šta umemo i da se vratimo u sam vrh. Imam veliku motivaciju da napravim nešto sa ovim timom – kaže Majstorović i pojašnjava situaciju oko statusa Ivana Popovića:

-Nažalost, Ivan Popović do kraja sezone neće moći da igra na inostranim turnirima, jer samo šest igrača mogu biti prijavljeni, a mi smo to već „ispunili“, ali tu je sa nama, igra domaće prvenstvo i polako se vraća iz povrede.

Novi Sad ima neka nova lica, a da li kao takav ima i perspektivu?

-Mislim da će i dalje biti Novog Sada, Dušan će se vratiti iz Amerike, ali ne znam šta će biti naredne godine. Nadam se da će Novi Sad nastaviti da postoji, i ako to budu možda četiri nova igrača, možda će to biti četiri mlada igrača koja će napredovati i nastaviti tu priču i dalje – zaključio je Majstorović.