Kovačević: Borim se za svoje mesto u reprezentaciji

0
Foto: Fiba3x3

Maksima Kovačevića sa srpskih basketaških terena pamtite u dresu Limana, koji je ove sezone zamenio za dres ambicioznog Amsterdama. Iako nije toliko pred očima srpske publike, načinio je pravi korak, obzirom da je sa Amsterdamom ubrzo po okupljanju trijumfovao na mastersu u Dohi.

Uoči finala United League Europe, koje je održano u Sankt Peterburgu, Maksim je govorio za sajt Basketball Nederland.

Razgovor je otvorio komentarisanjem svoje košarkaške karijere, koju je počeo u beogradskom Partizanu, nakon čega su se smenjivale ekipe iz regiona, ali i Austrije, Ukrajine, Kipra, Estonije i Gruzije.

Ono što je obeležilo njegov košarkaški početak sigurno je zlato sa reprezentacijom do 20 godina na prvenstvu Evrope.

Foto: Fiba3x3

„Kada se osvrnem unazad, ne mogu biti zadovoljan. Mogao sam i više. Čekao sam da igram u pravoj jakoj ligi. Ali to se jednostavno nije dogodilo. To je zapravo izazvalo popriličan stres. “

A onda je potpuno iznenada promenio teren i ušao u 3×3 svet. Za Liman je debitovao na Mastersu u kineskom Čengduu, zatim je usledio period od devet meseci koji je u ovoj zemlji proveo sa Limancima.

„Sjajna stvar oko 3×3 je velika količina energije koju morate da uložite u takvo takmičenje, fizički i mentalno. Deset minuta deluje kratko, ali je vrlo teško. A ono što ne bi trebalo da radite je da zaglavite u lošoj odluci ili akciji. Morate odmah da nastavite. Kratkoročna memorija je ovde lepa karakteristika. 3×3 je igra trenutaka, ali stalni stres. To je velika razlika sa košarkom. Tamo imate takve trenutke, gde morate mentalno da podignete letvicu, samo nekoliko puta u sezoni. Tamo možete sedeti na klupi nekoliko minuta ako stvari ne idu dobro. U basketu nije tako. Postoji samo jedna zamena, nemate trenera tokom meča. Stalno igrate najbolje što možete i uvek morate da donosite prave odluke, bez daha “

O prelasku u tim iz Holandije, Kovačević je detaljno govorio.

Foto: Fiba3x3

„Momke iz tima Amsterdam već sam dobro poznavao, jer tokom međunarodnih turnira provodite puno vremena zajedno i razgovarate o svemu i svačemu; ne samo o košarci, već i o svemu u životu. U timu Liman bio sam peti igrač, nikad siguran u svoje mesto. Tražio sam novi izazov, pa sam pozvao Arona Roiea kako bih saznao kakvi su njihovi planovi za budućnost, kada su Sjoerd van Vilsteren i Jesper Jobse odlučili da se penzionišu. Tako je lopta počela da se kotrlja. Svi oko tima su odmah bili pozitivni“

Tako je došlo do saradnje, a Maksim je potom pričao pojedinačno o novim saigračima.

„Zdrava situacija za mene. Svi su vrlo fini. Aron i Dimeo van der Horst su momci sa iskustvom, Arvin, Jessei i Ross Bekkering su novi ljudi koji su u to uložili puno energije. Ni njih ne bih zvao novajlijama. Oni su momci koji su igrali u jakoj ligi i nacionalnom košarkaškom timu. Oni pomeraju svoje granice. Arvin nam daje oštrinu, napad i odbranu. On je igrač koji donosi strukturu. Nije bez razloga izabran za MVP-ja u Dohi, gde smo sa timom iz Amsterdama pobedili na Svetskoj turneji. Jessei svakim danom postaje sve bolji u novoj utakmici. A ono što pokazuje Julian Jaring me ne iznenađuje. Mnogo razgovaram s njim o njegovoj ulozi. On je idealan igrač uloge za ovaj tim. Važno oružje “

Ni ovaj razgovor nije prošao bez reprezentativnih tema.

Srbija se već kvalifikovala za Olimpijske igre u Tokiju, ali ja se borim za svoje mesto u nacionalnom timu. Videćemo. Nedavno su na nacionalnom turniru u Novom Sadu, gde smo se takmičili sa dve ekipe od po četiri igrača, stvari krenule dobro. Igranje za tim Amsterdama daje mi takođe šansu da se dokažem i budem u centru pažnje. I na ovaj način pomažem Holanđanima da ostvare svoj olimpijski san. Oni mogu sastaviti dobru selekciju koja će biti težak protivnik“

Na život u Amsterdamu se lako privikao.

Foto: Fiba3x3

„Imam bicikl kojim mogu da putujem po celom gradu, to ne morate da pokušavate u Beogradu. Uživam u tome izuzetno i već se radujem trenutku kada će se terase otvoriti. “

Na kraju, upitan je kako doprinosi svom novom timu.

„Uvek dajem sto posto, ne odustajem, sledite moj ubilački instinkt. Preuzimam odgovornost, uvek se trudim da budem oštar. Sve ovo me je ovde dovelo i mogu biti veoma srećan“, zaključio je Maksim Kovačević.