Majstorović: Nema mesta iznenađenjima, idemo na olimpijsku medalju!

0
Dejan majstorović (FOTO: FIBA3x3)

Srspka basketaška scena, a samim tim i svetska, ovih dana pretrpela je veliku promenu. Delovalo je nezamislivo, ali Dejana Majstorovića, Marka Savića i Dušana Domovića Buluta više nećemo gledati zajedno na terenu. 

Barem ne u dresu Novog Sada, ali druga je priča kada je u pitanju nacionalni tim Srbije. Mnogi su se zapitali šta će biti sa Olimpijskim igrama, odnosno sastavom Srbije, ali sada je jasno da nema razloga za brigu.

U Olimpijskom Podkastu, ovog puta govorio je Dejan Majstorović i još jednom potvrdio da je zlatna medalja i dalje glavni cilj ove generacije. A, kako i ne bi bila, kada su samo na zlato i navikli?

I baš zarad Olimpijskih igara i predstavljanja Srbije na svim prvenstvima, Novosađani su žrtvovali mnogo toga.

“Mi smo još prošle godine u januaru počeli da se spremamo za Olimpijske igre, žrtvovali smo neke turnire jer su nam baš one bile glavni cilj. Onda se desila pandemija koroanvirusa i sve je stalo, ali smo nastavili da treniramo jer nismo znali da li će biti turnira ili ne”, počeo je Majstorović, a onda se osvrnuo na rezultate Novog Sada prethodne sezone:

Dejan Majstorovic foto: FIBA3x3

“Bilo je najava da će se igrati, pa je dolazilo do odlaganja, a na kraju smo odigrali tri ili četiri turnira. Ne baš najbolje, jer smo izgubili motivaciju onda kada su Olimpijske ire odložene. Ipak, sada smo u glavi potpuno spremni, a i fizički se spremamo. Nadamo se da će se sada održati Igre i da ćemo doneti medalju našoj zemlji“, jasan je Majstorović.

Ipak, bez obzira na sastav ekipa, rezultate tokom sezone, odlaganja i pomeranja – za Srbiju se uvek igra srcem, a u to su nas naši reprezentativci  uverili bezbroj puta.

“Mene su saigrači iz Novog Sada pozvali 2014. godine da igram za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u Moskvi. Od tog trenutka, svake sledeće godine je nama prioritet bila reprezentacija, jer taj grb zaista jeste svetinja i svima nam je oduvek bio san da igramo za reprezentaciju Srbije”, jasan je Majstorović.

Dodao je i da su neretko žrtvovali turnire, koji bi im potencijalno doneli veliku zaradu, a sve u cilju nastupa za Srbiju. Brojnim medaljama sa Svetskih i Evropskih prvenstava, to se sve vratilo, a kao šlag na tortu stigla je i informaciaj da je basket 3×3 postao i olimpijski sport.

Foto: FIBA 3X3

Plasman u Tokio je, kao što znamo, već obezbeđen, a naši basketaši imaće priliku da odmere snage sa dobro poznatim rivalima. Ipak, da li možda ima mesta i nekom iznenađenju?

“Mislim da toga nema, u suštini mi svakog vikenda igramo protiv tih momaka, znaš ko šta može da uradi, nema šta poseno da nas iznenadi. Ako napravimo dobru taktiku, nijedan napad ne može da nas iznenadi. Bićemo spremni 100 odsto, nema šta da nas iznenadi”, samouveren je Majstorović.

I pre odlaska u Tokio, mnogi računaju sigurnu medalju basketaša. I ne samo medalju, već – zlatnu. Večito pitanje: da li je to motiv više ili dodatno opterećenje?

“Mislim da mi i volimo da igramo pod pritiskom, svaki put kada smo otišli na neko takmičenje bili smo svesni da smo favoriti za zlatnu medalju, i nikada nismo krenuli ni na jedno prvenstvo sa ciljem da uzmemo srebro ili bronzu. Kad god smo završavali na drugom ili trećem mestu, mi se nismo previše radovali, jer to za nas jeste bilo razočaranje. Navikli smo da igramo u tim uslovima, nije nam to problem”, ističe srpski reprezentativac.

Za sada su plasman na Igre ostvarile selekcije Srbije, Japana, Kine i Rusije, ali spisak će se i te kako proširiti i to velikim imenima.

“Trebalo bi Amerikanci, Letonci i Litvanci da se plasiraju, možda Rusi mogu nešto da urade, ali nisu toliko jaki. Kanada nije loša, Francuzi takođe, možda Španci pošalju neku dobru ekipu, ali biće i njima teško u kvalifikacijama”, smatra Majstorović.

Osim medalja i samih utakmica, Olimpijske igre su tu i zarad upoznavanja najboljih sportista sveta. A, koga bi to Majstorović želeo da upozna?

“Teško da bih čekao u redu da se slikam sa nekim vrhunskim sportistom, ali u suštini mi je najveća želja da upoznam Novaka Đokovića i da popričam sa njim. Za mene je on možda i najveći sportisa u istoriji”, jasan je Dejan. 

Paralelno, sa probojem na Olimpijske igre, ljudi su polako počeli da shvataju i razliku između košarke i basketa 3×3.

“Dešavalo nam se da igramo protiv evroligaških igrača, čak dva puta i protiv NBA igrača, dolazili su na basket i mislili su da je to jako lagana igra. Igrali smo u Abu Dabiju protiv NBA igrača, tada su nas pobedili, jer smo se dogovorili da nećemo forsirati akcije, već igru jedan na jedan. Ali, na sledećem turniru smo igrali finale protiv iste ekipe i pobedili smo 21:6, ništa im nije bilo jasno”, priseća se Majstorović.

FOTO: KSS

Ipak, osim pravila, basket 3×3 krasi i sloboda, a to je upravo ono što privlači Majstorovića.

“Meni se više sviđa basket jer u njemu dolazi do izražaja tvoja maštovitost i sloboda koju imaš na terenu. Nemaš trenera koji ti govori šta da radiš, kada smeš, a kada ne smeš da šutneš, mora da se igra do kraja. U suštini, igramo slobodno i svako radi ono što zna, to mi najviše prija”, kaže Majstorović.

Osim vrhunskih košarkaša, poslednjih godina na 3×3 terenima gledamo i neke nove ekipe, nova lica koja su i te kako znala da pomrse konce dotadašnjim favoritima.

“Do 2016. godine su to manje-više bile iste ekipe, ali od tada se pojavila Riga, pojavio se Liman iz Novog Sada, pa i Zemun, a pre dve godine se pojavila jedna mlada ruska ekipa – Gagarin Na prvom turniru su napravili bum i pobedili tri prejake ekipe i osvojili jak turnir. Bila je priča kako će napraviti ludilo, ali posle toga nisu napravili velike uspehe, ali eto – imaju perspektivu. Ostali igrači su uglavnom malo stariji, ali svakako se gotovo svake godine pojavi neka nova ekipa”, ocenio je Majstorović.

I dok se mnogi prebacuju sa košarke na basket, druge zanima kada će doći vreme kada će “klinci” u startu krenuti na 3×3, a Majstorović smatra da je to vreme došlo upravo sada.

“Prošle godine su Marko Ždero i Danilo Lukić napravili 3×3 akademiju u Novom Sadu, baš iz tog razloga. Ako se nekome više sviđa 3×3 i smatra da tu ima perspektivu, sada može da dođe i da trenira kod njih. I apsolutno ne postoje bolji treneri od njih dvojice na celom svetu”, jasan je Majstorović.

Čemu nas je sve naučio Novi Sad?