Ekspanzija basketa u svetu donela je i formiranje ekipa u zemljama koje nisu poznate kao sportske nacije. Ipak, uz dobru selekciju igrača i kvalitetan rad, Saudijska Arabija je dobila tim koji je prethodnu sezonu završio u top 10 svetskih ekipa. Za Jeddah su igrali Kevin Corre, Khalid Abdel-Gabar, Szymon Rduch i Nemanja Drašković. Nekadašnji basketaš Džakova, za sobom ima najuspešniju sezonu u karijeri, a određene detalje iz iste, podelio je za naš sajt.
Kako je došlo do saradnje sa timom iz Saudijske Arabije i kako si se odlučio na taj korak da drastično promeniš sredinu?
„Došlo je tako što me je trener i menadžer naše ekipe, inače dugogodišnji igrač ekipe Ljubljana, kontaktirao i pitao da li sam za saradnju sa timom iz Saudijske Arabije, što me je odmah zainteresovalo“.
Koji je bio glavni razlog za takvu odluku?
„Glavni razlog je bio to što bi dobio priliku da 3×3 igram na najvišem nivou“.
Imao si priliku da igraš i u Srbiji, koje su glavne sličnosti i razlike?
„Razlike su naravno u uslovima. Znamo kako većina ekipa u Srbiji funkcioniše. Snalaženje što se tiče treniranja, opreme, putovanja… Dok smo u Džedi imali sve što nam je bilo potrebno i nismo morali da razmišljamo ni o čemu osim o našoj igri, što mnogo olakšava igračima. A kao sličnost bih naveo način treninga koji verovatno dosta stranih ekipa prepisuje od timova sa ovih prostora, pošto smo godinama na vrhu svetskog basketa“.
Da li možeš da izdvojiš najvažniji ili najdraži momenat u tvojoj dosadašnjoj inostranoj karijeri?
„Najdraži je verovatno i naš najveći uspeh za kratko vreme kada smo posle dva turnira osvojili challenger u Kini i plasman na masters u Los Anđelesu, što je bio fantastičan rezultat za sve nas“.
Pre nekoliko godina imao si priliku da igraš i prvenstvo Srbije. Kako ti se tada činio kvalitet domaćeg basketa i da li sada uspevaš da ispratiš te turnire?
„Kvalitet je kao i uvek bio na dosta visokom nivou u Srbiji. Pogotovo na završnom turniru Srbije koji je jačinom u zadnje dve, tri godine bio u rangu turnira Svetske serije. Kada sam otišao nastavio sam da pratim basket u Srbiji, najvećim delom moju bivšu ekipu Džakovi. Pokušavao sam da pogledam sve njihove baskete putem livestreama, tako da sam bio u toku dešavanja u Srbiji“.
Koliko inostrana karijera utiče na tvoju porodicu i privatan život, da li postoje stvari kojih si morao da se odrekneš kako bi sada bio tu gde jesi?
„Utiče u smislu da ne provodim vreme sa porodicom i prijateljima. A odricanja, kao i u svakom sportu, prate nas još od košarkaških dana pa evo i sad u 3×3 svetu. Ali to je nešto što volim i u čemu uživam. Možda zbog tog spoja nemam osećaj da se odričem nekih velikih stvari, već je to normalan proces koji traje već godinama“.
