Petar Perunović: Sada basket igram iz zabave!

0
Foto: Petar Perunović/Instagram

Srpske basketaše odavno prati glas najboljih. Utabanim putem koji je ponajpre postavila ekipa Novog Sada, zatim Olimpa, Zemuna i Limana, krenuo je i tim Ralja Intergalactic. Takođe, srpski basketaši čine i okosnice svetskih ekipa. Petar Perunović jedan je od njih, a za naš sajt pričao je o prvoj inostranoj sezoni u ekipi Tokio, koju još čine Keita Suzuki, Masahiro Komatsu i Tomoya Ochiai.

Kako je došlo do saradnje sa japanskim timom i kako si se odlučio na taj korak da drastično promeniš sredinu?

Početkom 2019. godine moj bivši saigrač Keita Suzuki me je kontaktirao i predložio mi da dođem u Japan. Cilj je bio da predstavljamo Tokio na svetskom nivou i da to potvrdimo na turnirima u Japanu“.

Koji je bio glavni razlog za takvu odluku?

Posle sjajne sezone 2018. godine u ekipi Intergalactic gde smo za jednu sezonu stigli do 11. mesta na svetu, apetiti ekipe su porasli i saigrači su od mene zahtevali da se preselim za Beograd. Za najveće domete je bilo potrebno uložiti mnogo više vremena u treninge. Meni to nije odgovaralo, pa sam odlučio da napustim ekipu. Odlučio sam da basket igram iz zabave tokom leta i posvetim više vremena poslu, pošto sam web developer.  Nakon par meseci stigla je ponuda iz Japana koja mi je bila primamljiva pošto sam želeo da upoznam njihovu kulturu“.

Imao si priliku da igraš i u Srbiji, koje su glavne sličnosti i razlike?

Igrači u Srbiji imaju pobednički mentalitet i ovde se igra dosta grub basket, ali takođe igrači umeju da improvizuju i uvek se vidi neki lep potez.  Velika prednost u Srbiji je što na svakom ćosku ima košarkaški teren, dok u Tokiju na 14 miliona stanovnika ima samo četiri otvorena terena, ostali se plaćaju. U Japanu su igrači hendikepirani visinom i snagom, ali su zato ti niski igrači veoma brzi i umeju biti nezgodni za čuvanje. Svaka ekipa u Japanu ima po jednog stranca, a većina i po dva u svom sastavu.  Svoj nedostak visine misle da mogu nadoknaditi dovođenjem visokih stranaca, što je po meni velika  greška pošto igrači preko dva metra ne prave veliku razliku u basketu“.

Da li možeš da izdvojiš najvažniji ili najdraži momenat u tvojoj dosadašnjoj inostranoj karijeri?

Svakako moj najdraži momenat u inostranoj karijeri je osvajanje Asia Pacific Super Quest-a u Manili. To je bio moj prvi turnir za ekipu Tokyo Dime. Taj turnir je ekipno prvenstvo Azije, i pobednik postaje najbolja ekipa u Aziji za tu sezonu. Još veću draž ima kada spomenem da sam pre turnira bio u Japanu sam pet dana i odradio samo tri treninga sa ekipom“.

Pre nekoliko godina imao si priliku da igraš i prvenstvo Srbije. Kako ti se tada činio kvalitet domaćeg basketa i da li sada uspevaš da ispratiš te turnire?

Sama činjenica da Srbija  svake godine ima četiri ili pet ekipa u top 20 timova sveta govori o tome koliko su igrači iz Srbije kvalitetni.  Na turnirima u Srbiji svako svakog može da pobedi i to je draž ove igre. Prosle godine nisam uspeo da gledam turnire zbog mojih obaveza i vremenske razlike“.

Da li možeš da uporediš sa prvenstvom Japana i koje ti se čini organizovanijim i kvalitetnijim?

Koliko smo igrački kvalitetni toliko u organizaciji imamo prostora da napredujemo. Velika greška u Srbiji je što savez napravi tridesetak turnira u sezoni i onda budu male novčane nagrade. Svaki vikend u Srbiji budu po dva turnira u organizaciji saveza, kada se tu dodaju Mastersi, Čelendžeri i turniri u okolini (Bosna, Rumunija,..) onda se dosta izgubi na kvalitetu. Na svakom turniru u Srbiji se desi da se ne pojavi po jedna ili par ekipa. Organizacija turnira u Japanu je na veoma visokom nivou, disciplinovani su do te mere da sve mora biti po pravilima“.

Koliko inostrana karijera utiče na tvoju porodicu i privatan život, da li postoji stvar kojih si morao da se odrekneš kako bi sada bio tu gde jesi?

Naravno da ima dosta odricanja ukoliko se odlučiš za inostranu karijeru. Velika prednost je što je moja devojka bila sa mnom u Tokiju, pa smo koristili slobodno vreme da obilazimo grad koji je predivan. Pošto radim kao freelencer uspevao sam da radim part time, ali na tom polju sam malo usporio moj napredak igranjem u inostranstvu“.