Dejan Majstorović: Navikli smo na pritisak, otišli smo u Japan da odbranimo titulu svetskog šampiona!

0
Dejan Majstorović foto: FIBA3x3

Kada se pomene basket 3×3 jedno od najznačajnijih imena svakako je Dejan Majstorović. On je član ekipe Novog Sada, reprezentativac Srbije, četvorostruki svetski šampion FIBA World Tour-a, trostruki osvajač Svetskog prvenstva sa reprezentacijom, kao i dvostruki Evropski šampion. Da je jedan od najboljih šutera današnjice pokazuju i brojne utakmice koje je rešavao svojim trojkama, a tako je bilo i ove sezone.

Posle istorijske godine u kojoj je njegova ekipa Novi Sad zabeležila skor 32:0 na turnirima svetske serije, ova godina donela je manje titula svetskom šampionu. Ipak, kako to samo oni znaju, Novosađani su zasijali onda kada je bilo najpotrebnije i dokazali da su i dalje najbolja ekipa na svetu. Finalni turnir u japanskom gradu Utsunomiya doneo je našem timu četvrtu titulu svetskog šampiona, kao i povratak na prvo mesto rang liste najboljih svetskih ekipa. O svemu tome, kao i o uspesima u dresu reprezentacije, predstojećim Olimpijskim Igrama i velikoj podršci širom sveta, pričao nam je upravo Dejan Majstorović.

Početak ove sezone doneo je basketašima Novog Sada dve titule na mastersima u Čengduu i Meksiko Sitiju. Bila je to najava odlične sezone, ali je nastavak ipak doneo nešto slabije rezultate na turnirima svetske serije.

Kao da smo se malo zasitili posle sjajne prošle sezone, ove godine nismo imali tako dobru energiju na turnirima. Ali, nismo razmišljali šta drugi misle, već smo se sjajno spremili za finalni turnir i otišli smo u Japan sa ciljem da odbranimo svetsku titulu. Mi od 2014. godie svaki turnir igramo pod pritiskom, važimo za najveće favorite i uvek imamo pritisak da moramo da osvojimo turnir, tako da smo se navikli na to“, kaže Majstorović.

Novi Sad foto: FIBA3x3

Poznato je da “sreća prati hrabre”, a na ovogodišnjem velikom finalu, Novi Sad je uz malu dozu sreće uspeo da prođe grupnu fazu, a potom i da se domogne pobedničkog postolja. Kako Majstorović ističe, najteža utakmica je bila upravo između basketaša Prinstona i Zemuna, od koje je Novosađanima zavisio prolazak u nokaut fazu takmičenja.

Sve ekipe na turu se jako dobro poznaju, svaki vikend igramo jedni protiv drugih, ali najteža utakmica je bila ta između Zemuna i Prinstona. Da je Zemun pobedio, mi bismo ispali već u grupnoj fazi“.

Ono što je posebno bilo primetno u Japanu jeste velika podrška lokalnog stanovništva, koju su imali naši basketaši. Pažnju objektiva privukli su transparenti na kojima je ispisano “Novi Sad” i “Majstorović”, a kako popularni Maestro ističe, ta podrška izuzetno znači celom timu.

“Mi smo prvi put u Utsunomiyi igrali još 2016. godine i osvojili prvo mesto. Od tada nas domaći navijači zaista vole i stvarno nam znači njihova podrška“.

Posle velikog finala usledila je zanimljiva informacija, basketaši Novog Sada su prva ekipa koja je stigla do milionske zarade u ovom sportu, što je još jedan dokaz da basket izuzetno napreduje.

Finansijska situacija u basketu je svake godine sve bolja i bolja, ako imate sreće da sovajate turnire – može se živeti od ovog sporta“.

foto: FIBA3x3

Ono što je sigurno tokom svake sezone jeste da vrhunske ekipe očekuju mnogo putovanja, različite vremenske zone, kao i jako malo slobodnog vremena. Kako sve to utiče na prikazanu igru na terenu, ali i privatan život, objasnio nam je Majstorović.

Ove godine smo recimo imali turnir u Montrealu, posle toga smo došli u Srbiju na nekih 18 sati i onda putovali za Mongoliju. Usledio je povratak kući na tri dana, pa smo leteli za Los Anđeles, što čini sezonu  zaista napornom i nekad je prosto nemoguće oporaviti se za naredni turnir. Desi se i da zbog umora izgubimo na nekom turniru. Naravno da ljudima oko mene bude teško zbog svih tih putovanja, ali svi su svesni kojim poslom se bavim i imam veliku podršku od njih, što mi mnogo znači“.

Prethodnu sezonu, pored sjajnih rezultata, Novosađanima je obeležio i povratak starog člana. U tim se vratio Tamaš Ivošev, koji je itekako doprineo velikom uspehu koji su napravili. I ove godine ekipa je na nekim turnirima nastupala u izmenjenom sastavu, pa su tako do prve titule na čelendžeru stigli sa samo trojicom igrača. Uz Marka Savića i Marka Ždera, Dejan je trijumfovao u Penangu.

Pre samih turnira se dogovaramo ko će da igra, recimo prošle sezone Ivošev nam je mnogo unapredio igru, naročito pod košem“.

Uspeh koji srpski timovi, kao i reprezentacija, beleže godinama unazad, nagrađen je ove godine organizacijom dva čelendžera, u Novom Sadu i Beogradu. Upravo pred domaćom publikom, Novosađani su uspeli da dođu do nove titule i obraduju svoje sugrađane.

Igranje pred domaćom publikom u Novom Sadu je zaista fenomenalan osećaj, totalno drugačiji od svih drugih turira koje smo igrali van Srbije. Iskreno, ima mnogo bitnijih turnira koje smo osvajali, pogotovo za reprezentaciju Srbije, sigurno da su oni najdraži, ali ovaj mogu svrstati odmah iza njih“.

Penang, Novi Sad, Čengdu, a kasnije i Evropsko prvenstvo u Debrecinu, doneli su Masjtoroviću i individualna priznanja, pošto je proglašen za MVP-ja. Ipak, kako sam ističe, titule sa timom su mnogo značajnije.

Titule koje osvajamo kao ekipa su mnogo bitnije od bilo kog individualnog priznanja, ali najdraže od ovih mi je svakako ono sa Evropskog šampionata“.

Ova godina donela je brojne uspone i padove, kao na timskom, tako i na reprezentativnom nivou. Prvi slabiji rezultat došao je na Svetskom prvenstvu, koje je održano u Amsterdamu, a na kojem je reprezentacija Srbije prvi put ostala bez medalje.

Bili smo jako razočarani posle tog Svetskog prvenstva, nedostajalo nam je malo sreće za medalju. Iskreno, još uvek boli to četvrto mesto. Ali, taj neuspeh nam je dao još veću motivaciju da se što bolje spremimo za Evropski šampionat i da osvojimo zlatnu medalju. Olimpijske igre su nam najbitniji turnir naredne godine, spremamo se dobro i idemo tamo po zlatnu medalju“.

Ono što nije bilo dobro u Amsterdamu isparavljeno je već u Debrecinu, na Evropskom prvenstvu, na kojem je naša selekcija uspela da odbrani titulu osvojenu prošle godine. Kako Majstorović ističe, najveći konkurenti na tom šampionatu bili su basketaši Letonije i Litvanije, ali sada sledi nešto što je mnogo bitnije. Pre samog početka finalnog turnira, FIBA je objavila informaciju koju smo svi očekivali, a to je da je naša reprezentacija ostvarila direktan plasman na Olimpijske igre, koje će se održati naredne godine.

Mi smo imali želju da basket bude i na prošlim Olimpijskim igrama u Riu, ali to se nije dogodilo. Jasno je da ovaj sport privlači sve više dece, kao i košarkaša i siguran sam da će u budućnosti još više napredovati“.

A, da li Srbija može računati na medalju iz Tokija?

Iako još uvek ne znam sastave ostalih reprezentacija, siguran sam da ćemo mi biti favorit broj jedan za zlato. Idemo u Tokio po medalju!“, najavio je Majstorović.

Ono što je bilo važno na oba ovogodišnja šampionata jeste različit sastav naše reprezentacije. Na Svetskom prvenstvu pored Dejana, Dušana Domovića Buluta i Marka Savića, u timu se našao basketaš Limana, Mihailo Vasić, dok je na Evropskom to mesto zauzeo igrač Avaija, iskusni Danilo Mijatović.

Mihailo i Danilo su sjajni igrači, Mijatović je do pre dve godine bio član naše ekipe, odigrali smo dosta turnira zajedno, tako da se Dača jako dobro uklopio. Sa Vasićem nikad pre nismo imali priliku da igramo, čak nijedan zajednički trening pre samog prvenstva nismo odradili zajedno. Naravno da to što nismo uzeli medalju nije njegova krivica, jednostavno je nedostajalo malo sreće“.

Ovogodišnje prvenstvo Srbije donelo je Novosađanima treće mesto, ali i mnogo iznenađenja, novih igrača, kao i ekipa. Možda se među njima kriju i neki naslednici Novosađana, ali Majstorović nije želeo da prognozira.

Prvenstvo Srbije je zaista bilo sjajno ove sezone, ima mnogo dobrih ekipa, ali ipak ne bih mogao da kažem ko se sledeći može probiti u svetski vrh“, završio je Majstorović.