Maksim Kovačević: Posebna draž je igrati u Novom Sadu, odakle je krenula popularizacija 3×3 basketa u Srbiji

0
Foto: Fiba3x3

Basketašima Limana start ove sezone bio je nepredvidiv. Najpre povreda prvog među jednakima, Stefana Stojačića, zatim i velikog borca Aleksandra Ratkova, umnogome su promenili tok godine. Rezultati nisu bili na istom nivou kao u prethodnoj sezoni, ali kako je vreme prolazilo, Liman je uspeo da se vrati na put uspeha. Ove godine, Limanci treniraju u Šangaju, gde su dospeli nakon saradnje sa Kineskim košarkaškim savezom. Ratkova i Stojačića zamenili su Maksim Kovačević i kineski košarkaš Peng Yan, koji su zajedno sa Stefanom Kojićem i Mihailom Vasićem činili tim Liman. Proteklog meseca, basketaše iz Novog Sada  zatekla je i nova povreda, Kojić je odsustvovao sa dva turnira, pa su povratnik Ratkov, Vasić i Kovačević izneli veliki pritisak. U vikendu za nama, obezbedili su učešće i na 11. masters turnir od isto toliko u ovoj sezoni, i time postavili još jedan rekord. Nizu inostranih uspeha, Liman je pridodao i odbranu titule RODA prvenstva Srbije, a na domaćem terenu u Novom Sadu, MVP priznanje poneo je Maksim Kovačević.

Nakon nešto više od mesec dana, sjajni utisci povodom odbranjenog srpskog trona ne jenjavaju.

Utisci su odlični. Veoma jak finalni turnir kao i uvek. Sigurno ekvivalent nekom od čelendžera sa svetskog tura. Šest mečeva za jedan dan nije mala stvar, uzimajući u obzir da smo igrali veoma teške mečeve protiv ekipa Armagedona, Ralje i Novog Sada”, konstatovao je Kovačević, a zatim se nadovezao na značaj odbrane domaćeg prvenstva: “Znači puno s obzirom da smo definitvno zemlja 3×3 basketa. Osvojiti prvenstvo Srbije pred domaćom publikom ima posebnu težinu za ekipu Limana. Jedan od razloga našeg povratka u Srbiju iz Kine u avgustu mesecu, ako ne i najveći, je upravo finalni turnir. Mislim da je ekipi mnogo značio trofej i zbog tajminga odigravanja tj. pred nastavak najvažnijeg dela sezone. Dobili smo dodatnu motivaciju osvojivši ovako jak turnir”.

Foto: Fiba3x3

Liman je veliko finale Srbije, izborio osvajanjem poslednjeg turnira u sezoni, u Čačku, a vruć teren kraj Morave pozitivno je uticao na basketaše Limana, u čijem su se sastavu tada našli Stefan Stojačić, Filip Kaluđerović, Peng Yan i Maksim Kovačević.

Jednostavno zgusnut raspored nam nije dozvoljavao da se ranije vratimo u Srbiju i odigramo više od dva domaća turnira. Pritiska u Čačku definitivno nije bilo. Rasterećeno smo otišli u malo drugačijem sastavu da odigramo taj turnir i zadovoljno se vratili sa prvim osvojenim mestom. Za mene lično veoma zanimljiv turnir jer nisam imao prilike ranije da igram turnire po Srbiji. Mislim da je publika mogla da uživa u kvalitetnom basket, pogotovu kada je počela polufinalna faza”.

Ovogodišnji finalni turnir bio je na domaćem terenu, godinama unazad dve najbolje rangirane srpske ekipe, u Novom Sadu. Igranje pred svojima mnogima predstavlja pritisak, Limanu je to bio motiv više.

Dodatni motiv definitivno. Nema ništa lepše nego igrati pred ljudima koji vas poznaju ceo zivot i do kojih vam je stalo. Posebna draž igrati u Novom Sadu, odakle je i ekipa Limana, sigurno centar 3×3 basketa u Srbiji. Mislim da je iz njega sve i krenulo što se tiče popularizacije 3×3 basketa u Srbiji a i šire”, istakao je ovogodišnji MVP finalnog turnira, Maksim Kovačević, a zatim se osvrnuo i na individualno priznanje: “Iskreno ne mogu reći da ima neki preveliki značaj. Takva vrsta priznanja nije loša kao neka vrsta lične satisfakcije i potvrde da radite dobar posao. U ovom sportu nema mestu egoizmu, niti izdvajanju, jer smo svi jednako bitni za funkcionisanje ekipe na pravi nacin. MVP priznanje vam daje motiv da još više trenirate i budete fokusiraniji na predstojećim turnirima”.

Foto: Fiba3x3

Kovačević je na basket terene došao pravo sa košarkaških. U karijeri je igrao za Apoel, Prokom, Dinamo, OKK Beograd, a pre debija na basketašku scenu nosio je dres Slobode iz Tuzle.

Nije bilo lako u startu definitivno. Drugačija pravila, drugačiji sport. Nešto sasvim novo za mene iako se ceo svoj život bavim košarkom. Period privikavanja, pogotovu u ekipi koja je u svetskom vrhu, vam ne daje previše prostora za adaptaciju. Sve se jako brzo dešava, kao što se i igra ovaj sport. Imao sam problema na početku da shvatim principe tj. da počnem da ih primenjujem. Kasnije nakon mnogo treninga i turnira odigranih svaki pokret o kome ste razmišljali da ga izvedete postaje prirodan. Samim tim i olakšava ceo pristup basketu”.

Tokom marta, Kovačević je sa novim saigračima krenuo put Kine, sa čijim je savezom Liman uspostavio saradnju, pa su pripreme za ovu sezonu obavili u Šangaju, a i sada tamo treniraju.

Ponuđena je saradnja od strane kineskog saveza kako bi njihove reprezentativne selekcije napredovale kroz sparing sa ekipom Limana. Uslovi su fantastični. Imamo sve što jednom profesionalnom sportisti treba, počev od uslova za život, preko terena, oporavka itd… Svako mora da provede određen period u Kini kako bi se navikao, tako je trebalo i nama. Drugačija kultura i nedostatak poznavanja engleskog jezika kod mnogih u Kini ume da bude problem, ali vremenom se naviknete i na tako nešto. Jednostavno prihvatite i ne pokušavate da promenite”.

Foto: Fiba3x3

Upravo na treninzima u Kini, Liman je pronašao i šestog člana ekipe za ovu sezonu, Peng Yana. Mladi kineski košarkaš debitovao je na čelendžeru u Novom Sadu, a u nov sistem uklopao se sve bolje nakon svakog narednog turnira.

Nije mu bilo lako sigurno. Prvenstveno jer nema previše 3×3 iskustva, jer je profesionalni košarkaš, a drugo jer je nakon povrede Ratkova iznenada došao da igra čelendžer u Novom Sadu za nas, maltene bez treninga. Kako je vreme odmicalo sve se bolje snalazio na terenu pružajući veoma zadovoljavajuće partije”.

Kako je sezona odmicala, i forma Limana bila je na sve višem nivou, ali je i Kovačević imao sve zapaženiju ulogu. Sada podjednako predstavlja opasnost po protivnički napad i sa distance i akcijama iz reketa.

Kao što sam već rekao, imao sam u početku problema da se snađem i ispunim visoka očekivanja i zahteve trenera i saigrača. Okolnosti koje su zadesile ekipu ove godine uticale su na rezultate, pogotovu na početku sezone. Nekoliko nepredviđenih poraza je dovelo do toga da smo morali da menjamo igru i način, ali i da se konsolidujemo kako bi se vratili na pobednicki put. Nije lako kada neko zbog povrede ispadne iz sistema, jer ostali saigrači moraju da se adaptiraju na novonastalu situaciju što je pre moguće. Možda i pre vremena sam bačen u vatru povredom Stefana Stojačića. Kasnije mi se uloga menjala na terenu i morao sam da pronađem način da pokažem koliko mogu da budem koristan za tim. Kako je vreme odmicalo tako sam se i ja rasterećenije osećao na terenu, a mislim da je to glavni preduslov, uz dobar rad, da pružate kvalitetne partije. Iz turnira u turnir crpeo sam motivaciju za nastavak dobrih igara”.

Ova sezona znatno je neizvesnija i na ekipnom i reprezentativnom nivou, a Kovačević smatra da tokom Olimpijske godine, prostora za napredak basketa još uvek ima.

Foto: Fiba3x3

Verovatno najneizvesnija 3×3 sezona do sada. Pored ekipa koje su konstantno  bile u vrhu, dosta timova je napredovalo i neretko se dešavaju iznenađenja, što na čelendžerima, što na mastersima. Jednostavno ne možete da se opustite nijedan meč, što nije bilo slučaj prethodnih godina. Samim odabirom da 3×3 postane Olimpijski sport, igra je automatski dospela na viši nivo u svakom smislu te reči. Organizatori turnira iz svetske serije se takmice ko će na bolji način da ugosti 3×3 karavan i pokaže celom svetu koliko su sposobni. Uzlazna putanja je neminovna, ali mislim da može još mnogo toga da se uradi na popularizaciji ovog sporta, prvenstveno u nekim zemljama Evrope gde se igra kvalitetna košarka kao što su Grčka, Italija, Turska…

U 3×3 FIBA karavan ušla je i Srbija organizacijom dva čelendžer turnira, Kovačević se pozitivnim komentarom pridružuju čitavoj basket javnosti Srbije.

Sama atmosfera na domaćim čelendžerima je pokazala koliko znači srpskim ekipama da se pred domaćom publikom reprezentuju u što boljem svetlu. Lepo je igrati po celom svetu turnire, ali kod kuće je poseban značaj. Bilo je pitanje vremena kada će u Srbiji početi da se organizuju turniri iz svetske serije. Nadam se da će tako i ostati tj. postati tradicija

Liman ovu turbulentnu sezonu privodi kraju. Na programu su još tri turnira i veliko finale koje će se održati u Japanu, a ambicije tima Liman uvek su visoke.

Nakon svega što nas je zadesilo zadržali smo optimizam i jak motiv da što kvalitetnije uđemo u završnicu sezone, koja je do sada nikad neizvesija. Nekoliko ekipa, između ostalog i ekipa Limana, konkurišu za prvo mesto na svetu. Uhvatili smo odličan ritam još od finalnog turnira u Novom Sadu i planiramo da ga zadržimo do kraja sezone”.